VIDEO: Šta nama danas dođe Jugoslavija?

Kako je divno bilo biti tako velik, kao Jugoslavija. Širenje ruku, radost, život, viši standard, osmesi, slave, praznici, komšiluci bili kao rođena braća, nije se znalo ko si i šta si dok god si bio dobar i pošten, ma sve najbolje. A sad? Granice su se pozatvarale, još je komplikovanije kad se korona pojavila..

Мањкавости оваквих скупова је што никада не сагледавају ширу слику. Постојале су три различите Југославије: Краљевина (СХС, Ју), "Титова" (ДФЈ, ФНРЈ, СФРЈ) и СРЈ - СЦГ. Дакле: од 1918-2006. Извлачити само део `друге` и од тог правити причу као да је једина је обично негирање историјских чињеница у дневно-политичке сврхе и за потребе одређених политичких струја.
Друго: овакве трибине - против којих немам ништа иако их сматрам бесмисленим, (као и трибине типа `Шта је нама Византија`) - нису могуће у Хрватској (пробајте у Сплиту да направите овакав скуп, Сплит је пандан Новом Саду), а у Словенији би их сматрали потпуно непотребним и глупим. Они се ни не сећају да су били у некој Југославији.

Oпомена за вечно стрељање. Да није било пуковника, мајора, капетана,...,који је морао извести војску, стрељати Кучана, Доланца, Дрновшека, Јаншу, Кацина, Туђмана, Рачана, Туса, Шпегеља, Изетбеговића, Силајџића, Ганића, Богићевића, Караџића, Крајишника, Кљујића, Милошевића, Драшковића, Шешеља, Станишића, Симатовића, Ражнатовића, Контића, Јовића, Аџића, Кадијевића, Тупурковског, Власија, Ругову,.....,извињавам се ако сам некога заборавио.
Дакле, стрељати 100 - 200, осудити на доживотну 1000 - 2000. Тако се ради у уређеним државама, на покушај државног удара, војни пуч, војска преузима власт, масовна стрељања и доживотне робије.

Grobnica srpskog naroda, apsolutno zlo.

Stvarno smaraju te priče o Jugoslaviji, ali to je samo kod nas u Srbiji. Ako je toliko bilo dobro zašto su se ostali svim silama odvajali? Zašto opet samo mi žalimo za Jugoslavijom i opet bi sutra u takvu zajednicu, a Slovencima, Hrvatima ili Bosancima ne bi palo tako nešto na pamet.

Penzioneri su hteli još jednu poslednju bitku na Neretvi, samo su iz ove dobili 250.000 izbeglica na kamionima.

Imali smo nismo znali šta smo imali. Lepi sećanje na državi gde su se poštovale istinske vrednosti, gde se poštovao svaki čovek, gde su radnici bili gospoda a kriminalci i fašisti u zatvoru a ne u skupštini, vladi ili visokim funkcijama. Gde se lopov nazivao lopovom a ne biznismenom. Državu koha je bila poštivana u svetu i bila zvezda vodilja svim porobljenim, obespravljenim i poniženim narodima. Titova Jugoslavija i život u njoj ostaju u srcu.

kakvo bre, bratstvo i jedinstvo kada je prioritet imala osma ofanziva i posle nje kapicicevi cgorci.
i 80ih godina su se u skolama deca rugala madjarima i nemcima.

ej fotografi pozara u sava centru su bili hapseni-sta ce ti vise kao ilustracija sistema

bilo je bolje zato sto su se prikrivale lose vesti.
uostalom, eno vam clanak o anti markovicu

Jugoslavija je zemlja u kojoj sam se rodila, koju volim bez obzira što je, na žalost, više nema.

"Nad prosutim mlekom ne vredi plakati." Imali smo šta da čuvamo. Valjda smo mislili da će se samo sačuvati, pa smo manje-više mirno gledali kako naci(onali)sti srljaju u bezumni rat, a u koji smo, ovako ili onako, svi bili uvučeni. Nije bilo mnogo pameti ni na jednoj strani, pa smo "u tuđem oku trun videli, au svom balvan nismo primećivali." I ...

U Titovo vreme propagiralo se bratstvo i jedinstvo i bilo je zabranjeno mrzeti nekog na osnovu porekla. Kada je on počeo da se gasi, nacionalisti su preuzeli sve i evo nam rezultata. Posle smo "uživali"u ratovanju i bombardovanju dok su oni koji su huškali ljude jedne na druge sedeli i bogatili se gledajući kako narod gine. Ti ljudi su nam danas vlast.

Meni je jako zalosno kad cujemod ljudi da je Jugoslavija bila promasaj i da se sad bolje zivi, sa sve skandiranjem zvezda srbija nikad Jugoslavija.

A ima ih podosta sto je sramota.